Ala drndaju ovi Australijanci i ostalli svetski nemoćnici našeg Novaka.
Dosadni su sa svojim agendama, svojim lažima, svojim pravilima, lažnim osmesima, kontrolama, zabranama...
Dosadno nam je i dvaput u veku, ponavljajuće, dokazujemo da je sistem zasnovan na časti iznad, pa još bolji, humaniji, životniji, prirodniji... od onog ustrojenog na lovi.
No, izgleda da se mora.
U svom tom dešavanju, setih se moga tate.
Ispred njihove vikendice, pa dosta u dužinu i bogme i širinu, nalazila se oranica komšije Obrada. Jednom zasadi kukuruz, jednom pšenicu...
Jedne godine bio tu kukuruz, skoro dozreo za berbu i opali neki gadan grad.
Zove me mama i priča mi kako je to strašno... pa posle opet kolika je šteta i kako je to strašno... i jadan Obrad... Kad, čuje se moj ootac u pozadini:
''Dobro, bre, ženo... Pa nije mu prvina. Misliš da on s tim ne računa svake godine kad seje?''
E, pa tako, ni Novaku ovo nije prvina, a nije ni nama.
