Nešto me 'oće...

Sušila sam sinoć kosu fenom.
Stade.
Bez sekiracije ga smotam i stavim u kesu, onu 'za na kontejner'.
Ujutru ću kupiti novi, ovaj se vala naradio, Dvadeset devet godina. Ihaaj!
Posle deset minuta pomislim: ''Ček da probam...ohladio se, možda radi...''
Radi! Ne želi još da se rastanemo... Super!

Sinoć mi mače skoči na tastaturu i zezne dugme 'shift', ono s leve strane,na koje sam navikla da koristim. Mučim se i sinoć i jutros sa ovim drugim, zdesna i sva kao šuntava...
Odlučim da se popnem na merdevine i skinem iz plakara staru, funkcionalnu, sa obrisanim slovima.
''Ček da malo pritisnem par puta, možda ipak proradi...''
Radi! Ni tastatura ne želi rastanak.

Eto!

Životinjke

Gledam po internetu slike džumbusa koji su napravile kućne životinjke, pa lajkujem, pa se smejem, pa mi slatko. Još kad su uhvaćeni na delu, a gledaju nevinu. Bože, što su medeni! Ne reagujem samo ja tako - opšti zaključak je da su slatki, medeni, neodoljivi...

Kako se lako smejemo na nepodopštine kućnih ljubimaca i čistimo za njima bez reči... A kako se lako ljutimo na sebe i druge ljude kad nam sklizne kap vode na upravo postavljeni stolnjak.... Mnogo smo smešni.

I još nešto - gostovala mi jedna keruša šest meseci, i evo sad mače dva meseca - polupali svašta, pokvarili ponešto (i to sam odmah u đubre bacila) i nit' se ljutim, nit' mi nedostaje to što su upropastili, niti bih mogla da nabrojim šta je to. Sve sam već zaboravila.Sem jedne čaše, za koju sam videla da je mače namerno oborilo.

A u slovo pamtim reči i polupanost koju sam od tih reči doživela pre godinu, pet, tridesetpet...

Iako se zna da reči mogu da ubiju, da su često jako otrovne - a da su životinje, s druge strane manje svesna bića, ipak je neuravnoteženost naših reakcija, u najmanjem - čudna.

Ne, ne.... neću sad ni sopstvenu polemiku - opravdavanja i okrivljavanja... za sad samo konstatujem razliku. 

Jer, žurim da izvedem psa, da ne bi bilo novih nepodopština.