Follow by Email

четвртак, 15. новембар 2012.

Moje pesme, moji snovi...

Kada se dogovorite sa sobom da pod tušem imate jasnovide uvide, to može da bude zapanjujuće – na obe strane. Da dobijete fenomenalnu informaciju šta da uradite, kako da rešite problem ili o čemu da pišete u narednom članku, ali i informaciju iz vaše podsvesti za koju niste uvek najbolje pripremljeni – iako je korisna. Korisna je, jer je vredna, jer pokaže šta treba da promenite kod sebe i u vašem biokompjuteru, koji program stoji kao zid ispred svih vaših želja i ciljeva, a ujedno znate, iskusili ste to, da ćete je uskoro promeniti i biti zahvalni na trenutku spoznaje.

Ipak, spoznaja zna da zaboli i ostavi vas bez daha.
To se meni upravo dogodilo, i taj nedostatak vazduha, uspostavljanje kontrole disanja - nadoknađujem ovim kuckanjem...  Čini mi se, može i vama koristiti.

’Pod tušem’ strefi me pesma... i postanem svesna da je to jedan od dubljih programa koje sam usvojila, čini mi se, potpuno bezveze. Onako klinački, lepa muzika, emotivna... reči su se lepile i ostale negde duboko upisane. Stoji pitanje da li sam ja bila uslovljena nekim drugim programiranjima da mi se baš ta pesma zalepi ili je zaista trenutak, okolnosti (kojih se ne sećam, a nisu ni bitne), bile dovoljno snažan lepak, da se tako jako utisne i onda baguje u mom sistemu. Dugo.

Ne dam vam pesmu – daću vam samo reči, da se ne bi lepilo i vama. Muziku slušamo desnom hemisferom, reči levom, i to onda bude kao učenje u alfi, čije je utisnuće daleko jače. Još ako smo u adolescentskom, programibilnom periodu... Šta da vam kažem? Jedino da koristite ’poništi, poništi’ dok čitate i/ili slušate, sve one reči i pesme za koje ste svesni da su u suprotnosti sa vašim istinskim željama.

Evo i pesme:

Ja nemam prava ninakakvu sreću,
Niti ću da tražim da me iko voli.
Sve što mi sudba pruži, ja uzeću,
A neću reći da me išta boli.

Meni je sudba dodelila suze,
A i ti mi dragi moju ljubav uze.
Putevi moji trnjem su posuti,
Bolujem i plačem k’o lišće kad žuti.

Ja sreće nemam al’ je tebi želim,
Da budeš srećan i voljen jako
I smrt bih svoju prebolela lako
Al’ tvoju ljubav i tebe nikako.


Zato, kad čujete neku pesmu koja vas pogađa, kada vas preplave emocije koje ne želite, ili su reči direktno protiv vas i vaših stremljenja – prestanite, poništite i okrenite se dobrim tekstovima.

I feel good...
Simply the best!
Love is in the air...
IT’S MY LIFE!!!!

уторак, 06. новембар 2012.

Ranjeni golub

Hodam ja tako na Kaminu, pitam se kud sam pošla tako nespremna, u nekom trenutku pomislim da bez vode neću stići do odredišta, sunce prži, noge otečene... pravim pauze na svaki kilometar i tako premorena i sluđena, svađam se sa sobom. Kritikujem sebe jer sam uradila opet nešto na svoju štetu i sve zaklinjući se da to više neću da radim, polako dolazim do mosta i nekadašnje kapije koji označavaju da sam stigla do mesta Puente la Reina. Bogu hvala.

Kad, pogled mi padne negde dole, na obali reke, ugledam ranjenog goluba koji se jedva kreće... Počnem da smišljam imam li hleba da ga nahranim, kako dole da se spustim, šta da uradim.... i dok me spasilačke misli obuzimaju i vraćaju iz mojih introspekcija u sadašnji trenutak - učini mi se da je sve to mnogo čudno. Približim se, pogledam još bolje, a ono kesa koja se na slabom vetru, lagano pomera.

Opsujem sebe:  
Idi, bre, dođavola! Tripuješ da je tvoja pomoć nekom potrebna - a jedino biće kome je potrebna pomoć si ti!

Setim se i one kineske:  
Ne možeš da budeš - ako nisi, 
i ne možeš da ne budeš - ako jesi.

Ok ok, opraštam ti što tripuješ, to si ti.