Hodam ja tako na Kaminu, pitam se kud sam pošla tako nespremna, u nekom trenutku pomislim da bez vode neću stići do odredišta, sunce prži, noge otečene... pravim pauze na svaki kilometar i tako premorena i sluđena, svađam se sa sobom. Kritikujem sebe jer sam uradila opet nešto na svoju štetu i sve zaklinjući se da to više neću da radim, polako dolazim do mosta i nekadašnje kapije koji označavaju da sam stigla do mesta Puente la Reina. Bogu hvala.
Kad, pogled mi padne negde dole, na obali reke, ugledam ranjenog goluba koji se jedva kreće... Počnem da smišljam imam li hleba da ga nahranim, kako dole da se spustim, šta da uradim.... i dok me spasilačke misli obuzimaju i vraćaju iz mojih introspekcija u sadašnji trenutak - učini mi se da je sve to mnogo čudno. Približim se, pogledam još bolje, a ono kesa koja se na slabom vetru, lagano pomera.
Opsujem sebe:
Idi, bre, dođavola! Tripuješ da je tvoja pomoć nekom potrebna - a jedino biće kome je potrebna pomoć si ti!
Setim se i one kineske:
Ne možeš da budeš - ako nisi,
i ne možeš da ne budeš - ako jesi.
Ok ok, opraštam ti što tripuješ, to si ti.
Kad, pogled mi padne negde dole, na obali reke, ugledam ranjenog goluba koji se jedva kreće... Počnem da smišljam imam li hleba da ga nahranim, kako dole da se spustim, šta da uradim.... i dok me spasilačke misli obuzimaju i vraćaju iz mojih introspekcija u sadašnji trenutak - učini mi se da je sve to mnogo čudno. Približim se, pogledam još bolje, a ono kesa koja se na slabom vetru, lagano pomera.
Opsujem sebe:
Idi, bre, dođavola! Tripuješ da je tvoja pomoć nekom potrebna - a jedino biće kome je potrebna pomoć si ti!
Setim se i one kineske:
Ne možeš da budeš - ako nisi,
i ne možeš da ne budeš - ako jesi.
Ok ok, opraštam ti što tripuješ, to si ti.
Нема коментара:
Постави коментар