Bez nje bi bilo mirnije

Majstori mesecima - ustvari, godinama, nešto opravljaju, popravljaju, renoviraju, zidaju, grade, pregrađuju... i budući da je dvorište okruženo zgradama, uvek se nešto radi...

Navikli se svi već na ujednačena zvuke čekića, bušilica, brusilica... svega - osim jedne komšinice, koja nas prene svojom drekom:
'MAJSTORI!!!! MAAAJSTOOOORIII! NE LUPAJTE; TRI SATAAAAA JEEE! ZVAĆU MILICIJUUUU!''

... i redovno me otkidala, pomerala, uznemiravala... Onda bh opsovala sebi u bradu, i kerići krenuli da laju, onda bi se napravila opšta zbrka, teško je bilo smiriti...

Ona buka, majstorska, je mala beba za to šta ona napravi.
E, sad smo i na nju oguglali... ustvari, kerići su oguglali, a mene i dalje prene iz mojih misli ili posla.

Što reče Duško Dugouško: 'Benzin... kako čudno piše voda.'

Krhko znanje

I posle trećeg Kamina, ne umem suvislo da kažem zašto sam išla, u čemu se - ukratko - sastoji magija tog puta i šta sam tamo naučila...?

Odgovor na prvo pitanje je uvek - MORALA SAM. Unutrašnji glas koji kaže - idi. Onda ja smišljam razloge, smišljam ciljeve, opravdavam svoje moranje.

Na drugo - jednog dana mislim da je tajna u hodanju... drugog dana mislim da je magija u susretima i ljudima... trećeg da je mestima, građevinama...

A odgovori na treće pitanje me uvek zasmeju... jutros razmišljam - naučila sam da kad krene kiša, obučem kabanicu i nastavim... ili kad pada kiša, ne čekam da stane, nego idem kud sam naumila... Potom mi padne na pamet - naučila sam da jedem po malo, da se ne prejedam... Ili, pre neki dan pričam - kad vam se neko ne dopada ili vam ne prija, samo ga pozdravite i nastavite dalje, ne noseći ga u svojim mislima... Ili tamo se živi svaki dan, ponovo i u potpunosti... I - to što si krenuo i što si fizički spreman, nije ti garancija i da ćeš stići na cilj...
I...
i...
i...

Naravno da je smešno... Zar mi je trebalo 2.500 kilometara hoda za ono što, zapravo, znam.. ?
Ili ne znam...?


Dodatak - danas sam našla na netu:

Bila jednom jedna Snežana...

Maločas me prijatelj podseti:  
''Sve hoću da te pitam, pa zaboravim. šta bi sa onom ženom, stjuardesom? Kako je ona?''
- Kojom?
''Ma onom ženom, bila je pre jedno godinu i po dve...''

- Uh! Snežana... Ona je umrla prošle godine dok sam bila na putu.. Juna prošle godine. Videla sam je par dana pred put... čula sam da je u Domu, da je imala šlog i otišla sam da je vidim. To je jedini put kad nisam mogla da kontrolišem suze... znaš i sam, otac mi je umirao, a ja sam se šalila s njim, tražila da popijemo jednu za zdravlje... ali ovo, slapovi su mi se slivali.... Pitala sam je 'šta hoćeš da ti donesem iz Španije?' iako sam znala da je neću više videti živu.... ona mi napisa 'ljubav'... jedva smo se raspravile, tražila je, zapravo, ljubav za mene, da se tamo zaljubim...Divna duša. Hvala ti na pitanju...

........
Ljudi moji, kakva je to lutka bila!
........