Ne što je kraj godine, već što, prikupljajući godine, svaki mesec dobija sve više značajnih datuma, a samim tim i sećanja... Tako od jutros, setivši se da sam prošle godine na današnji dan otišla na operaciju, osim što pamtim nenormalan umor i kako sam jedva čekala da se dokopam kreveta i naspavam, prisetih se sledećeg:
konačno me smestiše, oko ručka, pojedoh šta je bilo i zaspah. Kad sam se probudila, gleda me jedna sobna sapatnica i kaže
''Sve čekam da se probudiš, moram nešto da ti kažem... Jutros, na prijemnom, ti si bila s jednom ženom...''
- Da, drugarica me je dovezla, nije htela da me pustti samu...
''Ma da, gledam ja vas dve jutros, i jedva čekam da se prijem završi... Baš sam bila radoznala da vidim koja od vas dve ulazi u bolnicu, jer ste se toliko slatko smejale, da nisam mogla da procenim.''
- Baš ti hvala, rekoh s osmehom.
... i sad ti hvala. :)
konačno me smestiše, oko ručka, pojedoh šta je bilo i zaspah. Kad sam se probudila, gleda me jedna sobna sapatnica i kaže
''Sve čekam da se probudiš, moram nešto da ti kažem... Jutros, na prijemnom, ti si bila s jednom ženom...''
- Da, drugarica me je dovezla, nije htela da me pustti samu...
''Ma da, gledam ja vas dve jutros, i jedva čekam da se prijem završi... Baš sam bila radoznala da vidim koja od vas dve ulazi u bolnicu, jer ste se toliko slatko smejale, da nisam mogla da procenim.''
- Baš ti hvala, rekoh s osmehom.
... i sad ti hvala. :)
Нема коментара:
Постави коментар