Puno puta sam čula preporuku da 'čovek mora da zna svoju
meru' ili pak 'imaj svoju meru'. I uvek sam mislila kako to znači da moramo da
se odredimo prema drugima, da znamo gde nam je mesto, među odlikašima ili
dovoljnima, među znalcima ili neznalicama. Tek danas saznam da je imati meru
potvrda da neko srebro iz rudnika ima sopstveni žig, što je ujedno dokaz i
bogatstva tog rudnika, ali i njegove posebnosti. Tako doznam da imati meru
jeste uputstvo da svako od nas bude svoj, autentičan i jedinstven.
Mi smo po definiciji takvi – po svom rođenju, jer niko
nikada nije postojao, niti će postojati, kao što smo mi. Čak i klon će u odnosu
na svoj original biti drugačiji po doživljajima, okruženju, iskustvima.
Imaj svoju meru, budi svoj, budi ono što jesi, budi original
– kopije nemaju meru, i druga reč za
njih je falsifikat.
Нема коментара:
Постави коментар