Priča o končiću

Stalno nešto pišem, zapisujem, vodim raznorazne beleške, ali mi se pre par godina po prvi put desilo da sam poželela da napišem priču. O končiću.

Ja sam predavač i držim seminare, ali im prethode Info predavanja na kojima se objašnjava sadržaj seminara. Jedne večeri, pred sam Info, uzela sam sako donet sa hemijskog čišćenja, i oblačeći ga, videla končić koji visi - umesto dugmeta. Nasmejala sam se, rekla u sebi ‘OK’ i ušla u salu.

Među prisutnima je bila jedna dama koja je ranije završila seminar i sada je dovela svoju sestru. Predstavila sam se i počela priču o seminaru, o satnici.... sve po redu, tečno i tačno. Mnogo vrednih informacija za svakog, no, sestra nije skidala pogled sa moje ruke i končića.

Sa iskustvom koje sam sakupila, a to je verovatno bilo tristoti put da pričam taj uvodni deo, nije mi bilo teško da govorim o temi, razmenjujem misli i reči sa ostalim slušaocima, ali i da jednim delom svoje pažnje posmatram damu koja pogled nikako nije mogla da odvrati od tog ‘groznog, napadnog, koji-bode-oči končića’.....

U mislima sam joj se obraćala «Ne gledaj, ženo, u končić, slušaj, potrebno ti je... Važnije je ono što pričam... Eeej, gde si???!» ...Svašta sam joj – mentalno – poručivala, ali je ona bila fiksirana samo na.... zlotvora!

Šta da vam kažem? Ako se pitate da li je došla na seminar?! Nije. Končić je presudio. Ne znam ni koliko je od celog predavanja čula. Ni koliko je upamtila. Sigurna sam u jedno - upamtila je končić.
A mene je baš naterala na razmišljanje...

Razumela sam je jer sam i ja nekada bila takva. I ja bih, da sam se pre nekoliko godina našla u njenoj poziciji, otpisala predavača, predavanje, sve informacije, pa i sestru - zbog končića.

S druge strane, pre nekoliko godina, ne bih ni mrtva izašla pred ljude u takvom stanju ili se duboko izvinjavajući i objašnjavajući nesrećni slučaj.

Žao mi je što nikad nije došla na seminar. Propustila je mnogo, a najviše da se, jednog dana, kao i ja, zadovoljno nasmeši i kaže 'ok'... Ona je ostala da ozbiljno razmišlja o tim užasima – zamisli, molim te – visi končić... nema dugmeta... bljak!

Ali ja sam joj zahvalna. Hvala sestri. Hvala joj jer me je navela na razmišljanje i na zadovoljstvo sopstvenom promenom. Posebno sam joj zahvalna jer sam zbog nje i končića, sagledala sve propuste u životu - koliko sam u životu propustila ljudi, znanja, iskustva, situacija i ko zna čega, zbog neke sitnice.

Da li i šta vi propuštate?