Think Pink!

I dalje me nervira kada mi neko, posebno dok sam u problemu ili u žurbi da dovršim neki posao, kaže 'Hej, relax! Opusti se!' I još ako je to neko ko se mnogo gore od mene ponaša u sličnim situacijama?!

Ili kad je to neko čiju kuknjavu na (istu) svekrvu, (iste) roditelje, (istu) drugaricu... slušam godinama? Ili neko ko na licu nosi osmeh zvani 'facijalni grč', a na čelu bore i štrafte kao kanjon Kolorada, stvarane milenijumima? Ili kad je to osoba na 5, 10 ili koznakoliko miligrama nekog sedativa dnevno? Ili na čašicama žestokog pića? Ili sve to zajedno?!?!?

Ako ste zadržali normalnost i prirodnost, sigurno u svom stomaku osećate nadolazeću erupciju vulkana u takvim situacijama, kao i ja. Bes. Želju da ....... (slobodno dopišite sami )

Najviše me izlude kad sam samo ozbiljna, a krenu da mi govore 'nemoj da brineš'... ustvari, još, ali onako, do daske, naljuti me kad mi zameraju nebrigu i neodgovornost, samo zato što nisam namrgođena, sparušena i izborana – a imam problem. 'Neozbiljna si', kažu....
Aha... jesam...

Zašto najveći broj ljudi, reči kao što su 'pozitivno razmišljanje', 'opuštanje' ili 'opusti se', koristi kao parole – bez razmišljanja?

Kao da su 'smrt fašizmu, sloboda narodu' i druge papagajski naučene rečenice, zamenili sa 'think pink'!