Kada sam, pre četiri ipo godine, htela da izdam svoju prvu knjigu, zamolila sam drugaricu za pomoć. Noćima je pretumbavala štanpane listove od napisanih tekstova i priča, praveću celinu . Kada je sve to nanizala, reče mi da se neke stvari više puta ponavljaju i da ih treba izbaciti i prepeglati, a tekst o 'Bliskosti' - razraditi.
Bacila sam se na razradu tog teksta - ha, ništa lakše! jedna od omiljenih tema! - i nakon par dana videla da je to jedan potpuno novi tekst, ni nalik na onaj iz 2003.godine. Logično, prošlo je mnogo vremena, imam nove informacije, drugačije uvide...
Nakon nedelju dana mučenja - šta da radim?!? - presečem i odlučim - štampaću knjigu tekstova, poređane hronološki, da se vidi i trajaanje, i napredak. Ono što danas imam da kažem, napisaću posebno i štampati u budućnosti.
A najvažnije - baš to što se ponavlja - ono jeste važno da se ponavlja.
Kada bi vam u nekoj knjizi o ličnom razvoju, neko, u svakom poglavlju pričao o mentalnoj higijeni, rekli bi da je, bre, do sa dan. Ovako, u tekstovima, provlači se i uvlači kao svetlost kroz odškrinuta vrata...
A oni kojima je najviše dosadno, to su upravo oni kojima su takva ponavljanja najneophodnija. Nema dana da ne naletim na nekog ko misli da zna, koji sterilnošću obraćanja i sopstvenih reči, korišćenjem ''Vi' (meni, sa kojom su gotovo svi na 'ti') pokušava da skrije osnovno - agresiju i neznanje. Nekad me je bolelo, mislila sam da sam nešto nejasno ili nedovoljno jasno prenela, ispredavala. Danas znam da mi se nejasnoća retko dogodi.
Srećom, onih drugih je mnogo, mnogo više.
Danas je praznik! Posvetiću se ovoj većini. I sutra... I preksutra...
Ako budem imala sreće i pameti - trajno!
Нема коментара:
Постави коментар