Stvarno{st}

Mnogo volim da pratim promene - sopstvene i tuđe... I ma koliko ih pratila, uvek mi se neka provuče, ne primetim - dok u nekom trenu ne uočim nekakvo čudo, koje je proizvod mnoštva sićućnih... Tada obavezno ostanem zapanjena, oduševljena, blentavo nasmešena i - samo trepćem.

Tako sam sad zastala, zapazivši jednu svoju promenu. Kao i svaka, meni je važna (čak i kad ne umem da je definišem da drugima bude jasna), dovoljno je da je povod za ovu priču. :)

Na svom prvom seminaru, kada je trebalo da damo primere za tzv jasnovidu detekciju i predavač (Dragan Vujović, naravno) rekao da damo stvarne primere, jer naš um hoće da se bavi stvarnim ljudima, stvarima i situacijama, to sam prihvatila kao ok, bez razmišljanja.

Vremenom sam primetila da uopšte ne umem da pričam kad me neko načelno pita kako bih ja rešila neki problem tipa ''kad bi bio neko, ko bi imao problem s jetrom, pa na primer hteo da radi projekat....''. Odmah prekinem pitanje i kažem ''Haj'mo konkretno: ko ima problem, kakav je problem, kad je ustanovljen, u čemu se ogleda problem...???''

I dobro, meni se to sviđalo i nastavila sam tako.
Sećam se, na jednom seminaru, pričajući o tome kakva sam bila a kakva sam sad - sedi žena u prvom redu i plače od smeha.... plače, ne mož' suze da zaustavi... Pitam je ''šta je bilo?'' a ona kaže ''joj, mnogo si slatka, al' ja tebi ništa ne verujem...'' Smejem se i ja. I sada, i uvek kad se toga setim.

Onda su se nizali seminari, konsultacije, razgovori, pisma. Često bih za istu (zapravo sličnu stvar) različitim ljudima davala različite odgovore. Ponekad sam se pitala (a i oni su) da li sam nedosledna ili je stvarno svaka situacija, svaki čovek - pa i svaki odgovor, tj rešenje - različito.

Jeste. Uglavnom jeste.
Što kaže moj prijatelj Maksa ''Ništa nije uvek i sve je ponekad.''

Ipak, postoji nešto što je univerzalnije i odnosi se na mnogo više nas, stoga ću iskoristiti jedan detalj lične prepiske da podelim sa svima.

Molim te, uzmi jednan tefter i piši svoje uspehe, samo
onako ukratko, da možeš da ih se setiš kad ti zatreba,
a s druge strane samo upisuj svoje želje  - onako kako
ti padaju na pamet - od jahti, gaća, putovanja, zdravog
želuca tvoje komšinice... sve što ti proleti kroz glavu...

Videćeš kako se uspesi nižu i kako je zaista dovoljno
da budemo srećni - naša svesnost o događajima koje
proizvodimo, privlačimo ili nam se - zbog naše svesnosti
i uključenosti u život - dešavaju.

Šta sam ono htela da kažem?
Aaaa, pa da...
Stvarnost je uglavnom ono što mi odlučimo da jeste.

Dobar vam dan.
I svaki dan i svaki tren :)