U SE, NA SE I PODA SE

Već pola veka slušam – naravno sa negativnim emocijama i različitim izrazima lica o tome da je nešto loše to ’U se, na se i poda se’. Negativnost se kreće od blagog prezira do izrazitog gađenja. Oni koji po tom principu žive, po onima koji o tome govore, spadaju u najbesmisleniji, najniži i najbeslovesniji sloj čovečanstva. Otuda prezir i gađenje.

Pitam se, a gde spadam ja, koja do toga još nije ni stigla?

Muči me to pitanje već dosta dugo, preko dvadeset godina radim na tome da ovladam makar tim principom, pa ću, ako Bog da, dalje  da se razvijam.

Dok sam bivala na hodočašćima i neposredno potom, uspevala sam da neko vreme živim po njima, po tim principima, a onda bi me beslovesnost ponovo povukla u svoje krilo.

Tamo sam učila kako da se svakodnevno ponašam u skladu sa sopstvenim potrebama – šta ću u se, šta ću na se i šta ću poda se. I polazilo mi je za rukom, i to lako. Bilo je moranje – ništa drugo ili drugačije nije dolazilo u obzir. A onda bih se, polako, vraćajući se u civilizaciju i redovan život, zaboravljala.

Čini mi se da moja zaboravnost sada kulminira i da pod hitno, ili da krenem na put, ili da uzmem ’artiju i da pribeležim pravila i principe – i da krenem da ih se, zaozbiljno, pridržavam. Kako na put sigurno neću krenuti u naredna dva meseca, moraću da pišem.

Sad samo tezice:

U SE - deli se na: mentalno/duhovno i telesno

NA SE - deli se na garderobu, toaletna sredstva, kozmetiku, ali i preuzete obaveze
PODA SE - stolice, ležaljke, kreveti, partneri, ali i svi kojima treba zaštita, pa i sve ono što je preskočeno, prevaziđeno, naučeno, savladano.

Pa... kad stignem, napisaću...

:)