'Divnoća'

Parafraziraću. U jednoj malenoj, žutoj knjizi Zen priča, prva priča je o učeniku koji je došao, sav ozaren i ljubopitljiv kod Učitelja, sa željom da se prosvetli. Učitelj je sipao čaj koji se polako prelivao preko šoljice, pa učenik poskoči,i opomenu Učitelja. Učitelj ga mirno pogleda i reče: ''Tvoj um je pun kao i ova šoljica. Ako hoćeš nešto da naučiš, najpre moraš da je isprazniš.''

Dvadesetdve godine sam predavač i često su ljudi dolazili puni pitanja i priča, a manje spremni da saslušaju odgovore. Ili pak, neki jako vole da polemišu - a kada su tehnike i procedure u pitanju, nema polemike. 

Često, kada se zalete u prepričavanje problema, prekinem ih pitanjem - da li se žale ili hvale? Više od polovine njih se hvale, ali oni drugi, u trenu se prenu i shvate sve. I više no što sam rekla. Otključaju svoje intimne rezervoare, nagrne iskustvo, pamet, odlučnost, kreativnost... 

E, oni mi daju snagu da ovu većinu preživim. Ove koji ne čuju. Koji ne slušaju. Koji bi meni da objasne. Koji bi da ja plešem kolce sa njima i njihovim problemima. Koji mi kažu da sam divna. Oni, manje brojni kažu hvala - i urade šta treba.