VioletA, Topolska, Beograd - preuzeto

O imenu...

Replika koju Slavko Štimac izgovara u filmu 'Specijalno vaspitanje' - "Gde si Violeta kućo stara?", samo je slučajna podudarnost sa nazivom objekta u kome se nalazite. Naime, vlasnici su želeli da je nazovu "Stara kuća" ili nešto slično, jer jednostavno kuća datira iz 1922. godine.

Tokom radova na adaptaciji, slučajni prolaznik koga na žalost ne možemo da imenujemo, ali u pitanju je stari Beograđanin, veliki boem, koji je dobar deo svoga života, između dva rata živeo u Francuskoj, upitao je vlasnike šta se to tu otvara, i kad je čuo, izašao je pred njih očiju punih suza sa neobičnom molbom:
"Može li ova vaša kafana deco, da se zove Violeta?".
Kada smo ga upitali zašto, ponudio se da nas odvede u najbližu kafanu na piće i ispriča razloge svoje molbe.

Pred sam početak Drugog svetskog rata u jednom malom bistrou u Nansiju u koje je svakodnevno sedeo sa svojim prijateljima došla je da radi u šanku Violet Arto, dvadesetogodišnja devojka iz Lunevila. Dugo nam je govorio o njenoj čednosti, o njenom vaspitanju, i njenom stidljivom osmehu, ali kad god je pokušao da govori o njenoj lepoti pravio je duge pauze i gledao u daljinu...
Shvatili smo samo da za svojih 89 godina kako tvrdi, nije video ništa lepše i boji se da kad ode na onaj svet, ni tada neće videti ništa tako lepo osim ako ponovo ne sretne nju. A i tog susreta se boji, kaže zato što je Violet tamo otišla kao mlada bolničarka, pa se plaši da je ne sretne sa nekim mlađim, isto prereno otišlim kao i ona. Ali nema veze, oprostiće joj. Ko bi čekao 62 godine? Nije ni on, kaže. Oženio se M... imaju unuke i dva praunuka. Živeli su srećno. Ali nije prošao ni dan, da ne pomisli na Violet, iako je kaže, nije čestito ni poljubio. Samo je držao njene promrzle ruke u svojim rukama jedne zime, jutro pre nego što je dobrovoljno otišla u ratnu bolnicu...

"Učinite mi to deco... Ja nikada nisam uspeo da napravim nešto posvećeno njoj, a ne bi ni mogao od ove moje... Učinite mi to, možda se i vama jednoga dana (ne daj Bože) desi neka takva ljubav zbog koje željno čekate onog čamdžiju da vas prebaci preko reke, a njega nema, pizda mu materina... "

Rastasmo se u suzama, i eto... U spomen svim velikim, tajnim, javnim, srećnim i nesrećnim ljubavima o kojima nisu pisali veliki pisci, dadosmo joj ime VioletA. Želimo da njena čednost i lepota koja je fascinirala našeg "Kuma", zrači i prenosi se na vas još mnogo, mnogo godina.