Danas će mnogi pisati o ovom datumu, širom sveta će biti grupnih meditacija, a ja mu se lično radujem jer je jedanaesti jedanaesti moj omiljeni datum u godini, već dugih sedamnaest godina....
Te '94. čitam jednu tanušnu knjižicu Hozea Silve, ''Donošenje odluka i utvrđivanje ciljeva'. Čitam je po šesti put - shvatajući da u njoj ima 'nečeg', ali previše racionalna i tvrda da vidim to nešto. Kaže lepo čovek, uzmite papir i olovku, napišite svoje kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve... podelite ih u kategorije ''biti, uraditi, postati'', stavite datum i potpis i to je vaš ugovor sa samim sobom.
Hajde da to, konačno, stvarno uradim. Kad već insistira....
Uzmem tanušni pelir papir i grafitnu olovku - da mogu da obrišem, ako ne ostvarim i da to niko ne vidi - osim što sam rešila da sakrijem da niko ne vidi, htela sam da imam mogućnost i da obrišem, da ni ja ne vidim, ako izneverim sebe.
(Majko mila, jesam bila tupava... al' dobro...)
Elem, napravim ja tabelicu, krenem, pišem, mudrujem, sva važna.
Završim nekako, ispišem desetak stavki.
Došao red na potpis - potpišem.
A sad datum. Pogledam na kalendar - 11.novembar... upišem: 11.11.94.
Slučajno pogledam na časovnik, a na njemu: 11:11
Pretrnem. I zapamtim vo vjeki.
I proslavljam ga.
Uzgred, sa tog lista, samo jednu stavku nisam ostvarila.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Sjajno Magi, to bas funkcionise! Samo treba skupiti hrabrost, odnosno suociti se da je za ostvarenje zelja potrebna DOSLEDNOST (najvise ona, koju je naaaajteze, u stvari, ispuniti..:))
ОдговориИзбришиMa mi se najviše plašimo onih naših unutrašnjih sudija (neko to zove odrasli, roditelj, a ja to zovem - kod mene je tako - komisija!)
ОдговориИзбришиMi zapravo sebe najviše sami kinjimo, kao da moramo bilo šta - a ne moramo. :)
Ma ćini mi se da se najviše plašimo šta ćemo ako nam se želje ispune... što reče jedan moj drug " Šta ću ako ona pristane?"
ОдговориИзбриши