Svakodnevno, u svim novinama, imamo priliku da pročitamo poneko uputstvo, kako da se oslobodimo stresa, kako da pozitivno mislimo, kako da na pravi način odreagujemo u konfliktnoj ili stresnoj situaciji.
I sve je to više nego tačno, korisno i mudro. No, pošto je to 'lako', 'sve već znamo' – pročitamo i zaboravimo. A onda dođe do svađe, problema, bolesti, stresa – i sve to što znamo, nestane neznano kud. Zašto?
Jednostavno zato što smo ljudi. A ljudi su po definiciji bića navika. Sve što smo naučili, naučili smo ponavljajući i tako smo stvorili navike. Čak 95% ljudskog ponašanja, predstavlja automatiku, ponašanje po navikama. Zamislite da svaki čovek, dnevno, u proseku ima – proizvodi – oko 60.000 misli. Poražavajuća je činjenica da je ogroman deo tih misli, 95%, istih danas kao i juče, i ukoliko nešto svesno i namerno ne učinimo da to promenimo, i sutra će biti iste kao danas. Mnoge navike su korisne i dobre, no, mnoge nisu. Robovati dobrim navikama, donosi dobrobiti, a onim drugim, naravno, donosi probleme i prepreke napredovanju. Tako, u za nas kritičnim situacijama, odreagujemo po navici, iznerviramo se, posvađamo, progutamo knedlu, zapanjimo se nad nečijim bezobrazlukom, i odemo dalje, ljuti i opterećeni, tražeći žrtvu na koju ćemo istresti 'svoj bes'. Zvuči vam poznato? Koliko puta ste bili kontejner za tuđi bes? Koliko puta ste se 'istresli' na nekog, ni krivog ni dužnog? Obično na najbliže, porodicu, kolege. Često vam je, posle, kad se smirite, žao. (Još jedna od navika! Ne kažem da ne treba da vam je žao i da nastavite da se neodgovorno istresate, već da prepoznate ceo proces i ciklus dešavanja, i ne uđete u 'igru'!)
Ali, oni vam opraštaju. Mislite da to rade zato što vas vole i razumeju?! Ima i toga, ali najviše vam opraštaju zato što ste slični – i oni rade isto! I oni imaju slične navike. Pošto je to toliko raširena pojava, skloni smo da je usvojimo kao normalnu. Pogađate, to je drušvena navika!
Da se vratim na početak – kad sve znamo, zašto ipak 'uđemo u igru', zašto ne odreagujemo drugačije, onako kako moda treba? Zato što je za promenu potrebna svesnost – prepoznavanje, potom odluka da naviku promenite i na kraju, istrajan rad. Narod kaže da je navika jedna muka, a odvika sto muka. Bez prepoznavanja navike, bez odluke da se ona promeni i bez rada na tome, ona se neće promeniti.
Zato, kada sledeći put pročitate neku mudru preporuku u dnevnoj ili bilo kojoj novini, na bilbordu ili TV-u, zastanite i recite sebi: «E, ovo je mudro! Sledeći put kad se nađem u toj i toj situaciji, setiću se i upotrebiti!» Kada prvi put u tome uspete, počeće odvikavanje od stare, tj. stvaranje nove navike. A biti smiren, staložen, uravnotežen, srećan - ipak je lepše. Mnogo bolja navika, zar ne?
Нема коментара:
Постави коментар